Миладин Митровић, друштвени радник, православни свештеник, Бања Лука разматра узајамнe односe руса и срба.
Са једне стране, као странац заузимам неутралан став и изражавам своје лично мишљење, а са друге стране као србин, у односу према Русији не доживљавам осјећања отуђености, неповјерења или чак страха који је карактеристичан за грађане западних земаља. Штавише, по моме мишљењу, постоји много проблема, које руски и српски народ могу само заједно да ријеше. На крају, и као православни свештеник за све важне догађаје видим не само дјеловање људи, него и вољу Божију.
Без претјеривања могу рећи, да је садашњи препород Русије од кључне важности за цијели свијет. Ми, срби, добро то разумијемо, собзиром да смо на својој кожи осјетили посљедице слабљења руске државе 90-тих година. Користећи предности распада Совјетског Савеза, Запад се окомио на Југославију пуном снагом савремених и агресивних средстава. Српски народ је тада доживио један од најгорих периода у својој историји, током којег је дошло до распада државе, међунационалних сукоба, па и до грађанског рата, међународне санкције, организованих напада и бомбардовања, анексија Косова и обојене револуције. Послије Југославије западна политика по одобрењу „погрешних“ држава почела је да узима маха, а то представља велику могућност да се претвори у глобалну катастрофу, уколико не буде заустављена новом Русијом.
С обзиром на такву ситуацију, дискусије о томе да ли Русија има посебан пут су апсолутно бесмислене. Ако се само Русија показала способном да заустави тај разрушилачки процес, то значи да је такво било њено предодређење. Како се каже, сваки човијек је посебан на свој начин, а још више свака држава. Господ Бог се побринуо, да наша планета има складну животну средину и расподјелу одговорности међу различитим земљама. Па су тако неки народи бољи у умјетности, други у економији, трећи у науци и тако даље. Русија међутим има један од најтежих задатака: супроставити се мрачним, рушилачким силама. Могу само да кажем, да од времена њеног настанка и борби са хордама зла па до данашње операције у Сирији руска држава је поштено извршила своју мисију, без обзира на губитке. Најбогатије подручије које је у власништву Русије, није игра на срећу и није резултат пљачкашке политике, него је са неба дар рускоме народу за његово пожртвовање ради општег благостања.
Препород Русије одвија се у два правца: то је јачање, учвршћивање државе и васкрсење душе руског народа. Други правац је доста сложенији и споро се одвија, али важан корак је већ направљен. Када кажу да је Совјетски Савез изгубио у хладном рату, они заборављају да се Русија тада вратила на пут Божији, а то скупо кошта. Дешава се, да човијек у тешким временима се окреће Богу. Тако је било код вас за вријеме пропасти Совјетског Савеза, као и код нас – у периоду распада Југославије.
Не треба заборавити, да се руски и српски народ налази тек на почетку праведног пута. И доста потешкоћа томе предстоји. Нажалост већина људи, и код вас, а и код нас је заражена вирусом потрошачког материјализма што представља опасност која се очигледно потцијењује.
Сада се много говори о западној стратегији хибридних ратова, укључујући вону силу заједно са осталим средствима као што су: информациона агресија, подршка опозиције, обојене револуције, коришћење радикалних и терористичких елемената, подмићивање елите и тако даље. При томе се заборавља, да Запад најефикасније дјелује када се становништво планете повлачи у трци потрошње. Споља све изгледа наивно, будући да тежња ка материјалном успијеху није искључиво природна, већ и неопходна јер стимулише човијека да активно дијелује. Међутим свуда око нас се формира атмосфера, усмјерена на преобликовање те тежње као главни или чак једини циљ живота. Човијек, је сличан вјеверици, несвјесно улази у трку за новим достигнућима. На њега се са свих страна тобоже бацају нове ствари, а старе одмах застарјевају, постају непрестижним, излазе из моде и тако даље. Он нема времена ни за шта, па чак ни да размишља. Свако ко не може издржати тај болестан ритам, осјећа се изгубљеним несретником и тражи спас у алкохолу, дрогама или чак у самоубиству.
Управо је због тога бесмислена јурњава држава Источне Европе у Европску Унију, без обзира на њихове националне интересе и понижење у нади на изобиље. По истом основу и код вас и код нас корупција доживљава успон, будући да је велика жеља за обогаћењем бацила у сијенку све остало. Борба против корупције снажним методама је бескорисна, зато што се на мјесто ухапшеног криминалца одмах појављује велики број нових кандидата. Криминалац се не боји суда а ни затвора, с обзиром да и тамо постоје људи који се могу поткупити. И што је најважније: човијек који краде великих размијера постаје у друштву не изгнаник него херој.
Неконтролисана потрошња ствара свој морал, који прије свега обухвата личне жеље човијека. Повратком традиционалних вриједности стаје се на пут злим жељама. Значајан дио људи у различитим земљама схвата да човјечанство не може опстати у таквом моралу. Али да би му се супроставили потребан им је вођа, а таквим се данас сматра Русија.
Када се разматра питање руско-српских односа треба обратити пажњу на примјер Украјине, гдје се испоставља да је братски народ заражен вирусом који се зове русофобија. Не бих желио да се то деси са србима. И ту моного зависи од руске државе, њу треба подржати снагом и усаглашавањем на учвршћивање савеза са Русијом. Наравно, то захтјева одрђена материјална улагања. Међутим тешко да се може сматрати нормалним, напримјер, ситуација у Босни, гдје у различитим међународним центрима можете научити језике западних земаља, као и турски бесплатно, а за учење руског језика у руском културном центру „Русскии мир“ морате да платите.
Можемо навести многе активности за учвршћивање везе између наших народа. Међутим, као приоритет, потребно је посебно издвојити организацију за бесплатно изучавање руског језика у руским центрима Србије и Босне.
Једна од кључних активности за јачање позиције Русије на нашим просторима јесте рад са младим људима. Значајан корак на томе плану била би реализација пројекта руско-српског универзитета у погледу његовог развоја у водећи образовни и научни центар на Балкану.
Постоји потреба утврђивања свих сила које су наклоњене ка сарадњи са Русијом. Могуће је да се створи облик једне заједничке организације на основу многобројних друштава српско-руског пријатељства у Србији и Босни. Међутим без руске подршке то је скоро немогуће.
