Миљан Цветковић, др агрономије, ванредни професор, замјеник декан Пољопривредног факултета за међународне односе Универзитета у Бањој Луци, одговара на питања VentureVolga.com
G. Cvetković, vi ste bili u Nižnji Novgorod, nekoliko puta. Kakave su impresije posle posete? Kako ocenjujete rezultate posete?
Ja sam po prvi put imao prilike da posetim Rusiju i moram iskreno da priznam da sam impresioniran. Impresioniran pre svega veličinom svega u Rusiji, jer je potpuno drugačiji utisak kada se nađete na ruskom tlu u odnosu na iskustva koje vam prenose drugi. Uvek vam se čini da preteruju. Ali su ipak u pravu. Ne bih želeo ovom prilikom da previše govorim o državi, već o ljudima koje sam imao prilike da susretnem tokom svoje posete. Prijem i kontakt sa svima sa kojima smo razgovarali bio je veoma srdačan i, rekao bih veoma dobronameran. Od samog biznis foruma, gde smo u neformalnim razgovorima upoznali veliki broj izlagača otvorenih za razgovor i spremni za sve oblike saradnje, preko ljudi koji se bave proizvodnjom i trgovinom voća, do predstavnika Međunarodne agencije za inovacije i predstavnika Univerziteta. Prijem na Univerzitetu bio je jedan od najznačajnijih kome sam prisutvovao u svom dosadašnjem profesionalnom radu. Prisustvo rukovodstva Univerziteta, rukovodstva fakulteta i ostalih učesnika na sastanku jasno govore o pristupu domaćina prema delegaciji iz Republike Srpske. Sastanak na Univerzitetu omogućio je da se uspostave i definišu oblasti u kojima ćemo u narednom periodu realizovati prve korake u našoj institucionalnoj saradnji, za koju se iskreno nadam da će biti dugoročna i plodotvorna za sve učesnike u njoj. Iako je poslovni karakter bio u prvom planu, ne mogu da ne istaknem i prijateljski odnos i druženje koje je čini mi se ipak doprinelo lakoći pregovaranja i želji za uspostavljanjem saradnje.
Tokom leta sam boravio u Banjoj Luci i bio prijatno iznenadjen razvijenoscu agro-industrijskog kompleksa u relativno maloj regiji kao što je RS. Koliki je udeo ovog sektora u ekonomiji RS?
Agro-industrijski kompleks je sigurno jedan od najznačajnijih u ekonomiji Republike Srpske pored energetike. Istorijski posmatrano i u vreme bivše Jugoslavije regija Banja Luke je bila poznata po stepenu razvijenosti poljoprivrede, posebno u oblasti stočarske I voćarske proizvodnje. Nakon ratnih dešavanja, jedan deo državnih poljoprivrednih preduzeća je privatizovan (rekao bih relativno uspešno), tako da je nastavljeno sa postojećom proizvodnjom i njenim unapređenjem. Investicije u oblasti agrara od strane velikih komanija, bio je signal I malim proizvođačima da nastave ili pak u potpunosti započnu sa poljoprivrednom proizvodnjom. Novine koje su sa investiranjem donele velike kompanije, bile su donekle i putokaz malim proizvođačima, ili su pak oni sami uspostavili korektnu saradnju u određenim segmentima.
Koji su razlozi visokog stepena razvijenosti agrobiznisa? Koja je tajna? Klima? Tradicija u bavljenju poljoprivredom? Razvijene tehnologije?
Razvoj agrobiznisa u regiji uslovljen je većim brojem faktora.Ekološki uslovi za poljoprivrednu proizvodnju su pozitivni, mada ne mogu reći da su oni opredeljujući. Naime, zemljišta u ovoj regiji nisu najpovoljnijih karakteristika, čak bih rekao da su po sadržaju organskih i mineralnih materija slučna onima u vašoj oblasti. Razlika da je u tome da su naša zemljišta veoma teška i ponekad sa veoma kratkim optimalnim rokom za obradu što svakako stvara problem u proizvodnji. Tradicionalno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom jeste jedan od faktora koji su uticali na razvoj agrobiznisa u ovoj regiji, jer se i pre rata najveći deo realizovane proizvodnje plasirao na tržišta Zagreba i Beograda kao velikih potrošačkih centara, sa kojima je postojala dobra putna komunikacija. Istakao bih da se poslednjih godina veliki deo stanovništva nakon propadanja industrijskog sektora odlučio za bavljenje intenzivnom proizvodnjom, tako da poljoprivreda u našim uslovima ima insocijalni karakter jer upošljava veliki broj stanovnika. Mislim da je i osnivanje Poljoprivrednog fakulteta uz postojanje drugih naučno-istraživačkih institucija u Banjoj Luci, odigralo veliki značaj u razvoju poljoprivrede u ovoj regiji. Naime školovanje kadra fakulteta u inostranstvu, nabavka savremene opreme i stalna saradnja sa respektabilnim evropskim i svetskim institucijama, samo su neke od aktivnosti koje je fakultet učinio u cilju svog pozicioniranja. Aktivnosti fakulteta na obučavanju kadra koje svoje zapošljavanje pronalazi u realnoj proizvodnji, neprestani transfer tehnologije i stalna saradnja sa proizvodnim sektorom svakako su doprineli opštem razvoju poljoprivrede u regiji i šire.
U Banja Luci je veliki broj istraživača i savetodavaca koji rade toj sferi za relativno mali grad? Da li je oduvek bilo tako?
Određen nivo znanja je postojao i ranije pre svega u okviru Poljoprivrednog i Veterinarskog instituta, ali ne sigurno u meri kakvo je danas stanje. Apsolutno sam siguran, kao što sam napomenuo da je veliku ulogu u ovom procesu imao Poljoprivredni fakultet, koji je poslednjih 20 godina svoga rada generisao veliki broj studenata i stručnjaka u ovoj oblasti. Ono što je posebno važno istaći da danas fakultet svoj kadar zasniva najvećim delom na sopstvenim studentima, što se može smatrati velikim uspehom. Veliki broj mladih studenata fakulteta svoje usavršavanje je nastavio u inostranstvu, nakon čega se vratio i nastavio svoj rad na fakultetu. To je svakako veoma značajno, ne samo zbog sazanja koja su stekli već i zbog ostvarenih kontakata koji i danas rezultiraju zajedničkim projektima, radovima i konstantnom saradnjom. Posebno bih istakao značaj činjenice da veliki broj svršenih studenata našeg fakulteta radi u proizvodnji i rukovodi velikim agrokompleksima, što je svakako može smatrati značajnim uspehom fakulteta. Fakultet insistira i poslednjih godina sve više radi na tome da svršeni, školovani student budu nosilac sopstvene proizvodnje i na taj način reše pitanje sopstvenog zaposlenja ali i učestvuju u opštem razvoju poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno fakultet snažno podržava i svaki vid razvoja savetodavstva, kako u oviru državnih institucija tako I privatnih organizacija koje imaju veliku ulogu u razvoju pojedinih oblasti agrobiznisa.
Sada u Rusiji zbog sankcija je program supstitucije uvoza. To takođe utiče i na sektor poljoprivrede u Rusiji. Međutim mi treba da rešimo problem poljoprivrednih kompleksa nasleđenih iz SSSR. To se odnosi na broj farmi i njihovu efektivnost. Puno toga je potrebno uraditi i na logistici. Da li RS sa svojim iskustvom može da uzme deo aktivnosti u tom procesu?
U ovom trenutku je dosta nezahvalno govoriti o tome koliki bi doprinos Republike Srpske mogao biti u procesu restruktuiranja poljoprivrednog sektora ruske privrede ili pak nekog njenog regiona. Ono što je sigurno, jeste da postoji realna želja i mogućnost da se određen deo saznanja u oblasti poljoprivrede prenese u vaše uslove. Mislim da bi ovaj transfer saznanja mogao da ide u dva pravca.
Prvi se odnosi na samo restuktuiranje poljoprivrednog sektora, obzirom da su i u bivšoj Jugoslaviji bili zastupljeni agrokombinati koji su organizovali I nosili poljoprivrednu proizvodnju. Ne mislim da je u našem slučaju restukturianje uvek izvedeno na najbolji mogući način, ali i negativno iskustvo je važno iskustvo. Ali to je svavako dosta složen proces koji zahteva ozbiljnu analizu pre nego što se njemu uopšte pristupi.
Drugi pravac je svakako onaj stručni, gde mi se čini da postoji mnogo više prostora za operativnu saradnju i svakako transfer saznanja koja postoje u našoj republici. Iskustvo koje postoji u određenim granama poljoprivredne proizvodnje može se smatrati respektabilnim obzirom da je reč o proizvodnji koja se realizuju više od 50 godina i za koju mi se čini da se stalno unapređuje u skladu sa mogućnostima i finansijskim sredstvima.
Da li su istraživači iz BL spremni da prodaju svoju tehnologiju nna rusko tržište? Da li su spremni da razviju tehnologiju koja bi odgovrila zahtevima naših klimatskih uslova, specifičnosti proizvodnje i tržišta?
Nećete me pogrešno shvatiti ako kažem da ne bismo želeli da svoje tehnologije “prodamo” ruskim kolegama, već da ih ponudimo na korišćenje na obostrano zadovoljstvo. Mislim da je sporazum koji je potpisan između Univerziteta u Njižnem i Banjoj Luci u stvari samo pravno-formalni okvir u okviru koga možemo sarađivati, a kako ćemo i koliko sarađivati zavisi od nas samih. Saradnja zavisi od pojedinih grupa koje rade u određenom sektoru agrara, od njihove sposobnosti, želje i volje da nađu osnov za zajedničku saradnju u narednom period. Mislim da je otvoreno ogromno polje za saradnju koje omogućava da se naša tehnološka saznanja primene u vašim specičnim klimatskim uslovima i zajedničkim naporima iznađu rešenja da ta saznanja budu efikasna. Jedino na taj način saradnja može biti opravdana i korisna. Svakako da ovo nije moguće ni brzo ni jednostavno realizovati. Iz tog razloga pokušavamo da u ovom periodu ojačamo saradnju kroz razmenu studenata, nastavnog osoblja učešćem na naučno-stručnim kongresima, kako bi podrobnije razumeli potrebe i mogućnosti za saradnju. Mislim da je jako važno da definišemo zdrave osnove za saradnju, jer ona treba i mora da bude dugoročnog karaktera, obzirom na prirodu povezanosti naših naroda.
Vidimo da je rusko tržište veoma interesantno. Proizvodi iz RS bili bi mnogo konkurentniji kada bi se potpisao ugovor o slobodnoj trgovini sa BiH, čiji je RS deo. To bi bio benefit i za Sarajevo. Kakva su vaša predviđanja?
Da sam političar, verovatno bih odgovorio da je to od velikog interesa i da će se tako nešto dogoditi veoma brzo. Međutim, ja sam ipak građanin ove države koji na ovo pitanje gleda sa veoma malo optimizma, iako sam u potpunosti ubeđen da to jeste jedno od krucijalnih pitanja za razvoj poljoprivrede u BiH. Obezbeđivanje posebnih uslova za pristup ruskom tržištu, bio bi sigurno veliki podstrek za proizvođače I izvoznike u BiH koji bi na taj način mogli lakše da plasiraju svoje proizvode. Ipak, čini mi se da smo kao zajednica još uvek veoma opterećeni nasleđem ratnih dešavanja, nacionalnim pitanjima i političkim dešavanjima, što sve zajedno realni interes prosečnog građanina u ovom slučaju proizvođača pre sevga stavlja u drugi red – na njegovu veliku štetu. Želim da verujem da će se stvari u narednom periodu promeniti. Ukoliko se svako u domenu svojih mogućnosti založi za to, verovatno će do
