Економска сарадња као природни развој културне и духовне заједнице

29. маја потписан је Споразум о сарадњи између Републике Српске и Нижегородске области. Предсједник Центра за привредну сарадњу са Републиком Српском у Нижњем Новгороду, говори о утисцима учешћа представничке нижегородске делегације у Бањоj Луци и анализира значај самог Споразума.

Јури Владимирович, молим вас реците нам неколико ријечи о самој делегацији и о сврси путовања…

Циљ је био да се одрже, прије свега, разговори са владиним званичницима и Привредном комором Републике Српске, али да се реализује и историјско потписивања Споразума о сарадњи између Владе Републике Српске и Владе Нижегородске области. Руску делегацију је предводио замјеник губернетора Нижегородске области Евгениј Борисович Љуљин. Такође по доласку делегације у Бања Луку, придружио нам се из Сарајева и замјеник амбасадора Руске Федерације у Босни и Херцеговини Петар Фролов.

Иако ви као предсједник Центра за привредну сарадњу са РС, нисте били потписник Споразума, ипак је ваш допринос овом историјском догађају неспоран…

Да, преговори који су довели до закључивања споразума, као и његовог потписивања, спроведени су на инсистирање Центра, али то се не би десило да ова наша иницијатива није подржана у то вријеме од стране Владе Републике Српске и Владе Нижегородске области. Овом догађају су претходиле двије године бројних преговора, пословних састанака, међусобних размјена делегација, које је организовао наш Центар. Тек након тога је постало јасно да ће се будућност споразума заснивати на специфичним областима стварне сарадње, па су тако договорени услови његовог потписивања. Желео бих да напоменем да су ову одлуку одобрили органи савезне власти. Као што можете примјетити, овај догађај је добио посебну пажњу у Москви.

29. маја Споразум о сарадњи је потписана од стране потпредсједника Владе РС Антона Касиповића и Евгенија Борисовича Љуљина.

Чињеница, да је Евгениј Борисович постао шеф делегације — није случајна, с обзиром да је он задужен да надгледа главне области наше Владе као што су, индустрија, предузетништво и пољопривреда. Након церемоније потписивања имали смо приватну аудијенцију са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, који је, упркос презапослености у вези са изборном кампањом, посветио значајну пажњу овом догађају и истакао његов значај.

Поред службеног дијела посјете, да ли је било и неких пословних састанака?

Да, наравно. Конкретно, вођени су веома интензивни разговори делегације са министром индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петром Ђокићем, другим званичницима, и што је веома важно са представницима пословних кругова Републике.

Претпостављамо, да су најбољи пословни кругови Републике представљени на састанку у Привредној комори РС?

Темељ састанка био је говор директора Привредне коморе РС Драгице Ристић, која је истакла перспективну улогу малих и средњих предузећа у реализацији одредаба Споразума. У принципу, ако говоримо о специфичним областима сарадње, па чак о конкретним пројектима, онда постоје занимљиви изгледи. Конкретно, поред већ спроведених области сарадње у области индустрије и пољопривреде, чини се обећавајућим да ће предузећа из Нижњег Новгорода која су заинтересована за сарадњу са земљама ЕУ, ући на тржиште РС.

О важној улози Републике, али и цијеле Босне и Херцеговине, као врсти моста између Русије и Европске уније, не говори се први пут…

И то је природно. Засигурно, у Русији постоји низ преференција које су занимљиве за иностране предузетнике, нарочито у области царинских прописа и квота за производе увезене из Босне и Херцеговине. Са друге стране, у оквиру Дејтонског споразума, постоје сличне привилегије за Сарајево и Бања Луку из Европске уније. И постоји интерес за превазилажење баријера санкција са обе стране. Ово може бити веома значајан подстицај за доношење одлуке о стварању, на пример, заједничких улагања уз учешће руског капитала на територији Републике. Повратни процес је такође могућ…

Ви мислите, да близина ЕУ може да заинтересује предузетнике у Нижњем Новгороду?

И не само то, постоји неколико таквих фактора. У Републици живе образовани људи са европским менталитетом који желе и могу радити на позицијама које захтјевају високу квалификацију. Или рецимо други фактор, у РС је веома ниска цијена струје, формирана захваљујући сопственој производњи на термоелектранама и хидроелектранама. Морам рећи да ефективно коришћење сопствених извора дозвољава не само покривање потреба за електричном енергијом у региону, већ и извоз у иностранство. Али ово је једна од најважнијих компоненти трошкова производње. Због тога већ сада Центар за пословну сарадњу са РС ради са предузећима из Нижњег Новгорода која су заинтересована за отварање властитих производних капацитета на територији Републике Српске. На крају крајева, то је и извоз руских технологија, да не спомињем нова пословна мјеста у братској Републици.

Кажу да су неке идеје рођене тачно у вријеме преговора?

Да, посебно током састанка, настала је идеја за куповину производа аутомобилске индустрије Нижњег Новгорода, а за потребе Републике. Посебно је било ријечи о комерцијалном превозу производа компаније «ГАЗ», која је јефтинија од европских и далекоисточних земаља.

Чули смо да је још један занимљив приједлог рођен током посјете делегације највећим индустријским предузећима у Бањој Луци…

Да, и веома смо захвални Влади Републике Српске за организовање тих састанака. Издвојио бих нарочито посјету а.д. «Космос», специјализираном за поправку и одржавање радарске и ракетне технологије. Заправо, то је државно предузеће које је заинтересовано за високотехнолошку сарадњу са руском страном, али постоји још много других предузећа која су такође спремна да учествују у организовању заједничких подухвата. Влада Републике Српске и Нижегородске области ће уз помоћ нашег Центра, израдити планове за реализацију Споразума о сарадњи, у који се већ укључују конкретни пројекти.

Пошто смо већ споменули високотехнолошку индустрију која захтијева високо квалификовани кадар, логично је поменути и посјету делегације на Универзитету у Бањој Луци, која је такође била дио програма…

Посјета Универзитета била је логична. То није само највећи универзитет у Републици, већ и највећа образовна установа са којом многе високошколске установе Нижегородске области већ активно сарађују. Центар за пословну сарадњу је прошле године покренуо и реализовао потписивање Уговора о сарадњи између Универзитета у Бањој Луци и Државне пољопривредне академије у Нижњем Новгороду, као и сарадњу са државним лингвистичким универзитетом у Нижњем Новгороду. Овај универзитет такође сарађује са нашим ННГУ имена Лобачевски. Током састанка, нагласак је стављен на програме размјене студента и професора факултета. Важно је истаћи улогу организације као што је «Россотрудничество», која издваја квоте за бесплатно образовање ученика из Републике Српске у Руској Федерацији.

Једном сте споменули да је заједнички православни пројекат дао посебан подстицај за доношење одлуке о потписивању Споразума заснованог на економској сарадњи. Штавише, споменули сте, да овај пројекат заправо представља вијековима старо пријатељство руског и српског народа у неколико опипљивих доказа. Шта сте тачно имали на уму?

То је веома занимљив моменат, на који бих посебно желео да скренем пажњу: у ствари, то је једна културна заједница, обострана духовна привлачност из чега је произашла економска сарадњи и тек на крају је дошло до потписивања Споразума између два братска региона…

Али због детаљнијег објашњења, потребно је мало историје. Са Србима смо већ дуго чврсто повезани кроз епизоде ​​заједничке историје и традиционалним међусобним симпатијама, који се заснивају на заједничкој православној вјери. Српске и Руске православне цркве су у сталној комуникацији, имају заједничке службе, поштују исте светиње. Практично у свакој српској православној цркви, можете видјети иконе руских светаца као што су Серафим Саровски, Александар Невски. Са великим поштовањем у Републици Српској се односе према руском цару Николају II и његовој породици, који су од стране цркве проглашени за свете краљевске мученике. Уствари, Република Српска представља православље у Европи и налази се на стратешким путевима Запада и Истока. Прије свега она стаје у заштиту наше заједничке вјере, па није случајно Николај II схватајући значај Србије за све православне народе, без оклијевања устао за њену одбрану у Првом свјетском рату.