Милош Биковић, глумац, за “Глас Српске”: Сузе гладалаца “Балканске међе” су наш орден

Највећи проблем у култури код нас је што је нема довољно и што је замењена ријалити програмима у јавности. Насловне стране у штампи су мање посвећене култури него ријалитију.

Оно што ја видим као позитивне сигнале неке промене је веће улагање у кинематографију и надам се да ће то да се настави и да ће временом култура потиснути те квазикултурне, антикултурне и да не кажем некултурне садржаје.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” глумац Милош Биковић поводом премијерног приказивања филма “Балканска међа” у Бањалуци, а чији је он и копродуцент и главни глумац.

ГЛАС: Филмски критичар Божидар Зечевић је овај филм назвао — филм савјести, руске и наше. Какво је Ваше мишљење о томе?

БИКОВИЋ: Сретао сам Русе који су самоиницијативно о томе говорили, а да их ништа нисам питао. Нисам само ја то чуо, него је и много мојих другара имало такве сличне случајеве где су им се људи обраћали и изражавали неку врсту извињења. Овај филм не може да исправи ствари, али може да сачува сећање на те догађаје. Знате, овај филм је руска иницијатива, тако да сам, у том смислу, Русима захвалан зато што су покренули такву иницијативу и што су уложили време, труд и новац. Захваљујући руској иницијативи и њиховом улагању у овај филм ми смо у могућности да испричамо своју причу, када се већ сами нисмо сетили или нисмо могли. Тако да, на неки начин, што се културе тиче, јесте једна важна ствар зато што ова генерација филмских стваралаца може да каже да нису пропустили прилику да остваре или да почну да остварују неки мали допринос историјском наслеђу.

ГЛАС: Редитељ Емир Кустурица је рекао да је потребно снимити 500 “Балканских међа” како Срби никада не би заборавили страхове које су доживјели за вријеме бомбардовања. Мислите ли да то може да се промијени и да ће наша кинематографија кренути у том правцу?

БИКОВИЋ: Разумем потпуно колико је тешко нашим људима — па, самим тим, и потенцијалним гледаоцима “Балканске међе” да се опет суоче са страшним успоменама на доба страдања и бомби, разарања и смрти. И зато је број гледалаца овог филма и знак велике храбрости сваког од гледалаца таквог филма. То се мора имати у виду када је реч о броју гледалаца “Балканске међе”, јер је она истовремено и српска међа између сећања и заборава, тешке истине и увек кобне лажи. Зато желим да лично честитам сваком појединачном гледаоцу овог нашег филма на храбрости да се поново суочи са данима бола и поноса и проспе сузу својих до данас суздржаних емоција. Те сузе су и нешто најважније од свега у случају “Балканске међе”, оне су и својеврсни орден захвалности целокупној нашој филмској екипи: од сценаристе и редитеља, па до сваког статисте и расветљивача. То је и обећање дуговечности овог филма у српској култури, али и нашој историји.

ГЛАС: Чини се да је српска кинематографија коначно процвјетала. Чему или коме можемо захвалити на томе што је српска кинематографија више процвјетала и филмови све више личе на холивудске блокбастере?

БИКОВИЋ: Оваква ситуација је здрава за српску кинематографију. Више се снима. Здраво је и за српску културу. То је важно и нормално. Надам се да ће тај раст да се настави. Знате како, блокбастер означава филм који остварује велике резултате на каси, али ми нисмо овдје били иницијатори, као земља, тако да за нас ово јесте била једна иновација.

ГЛАС: Како оцјењујете стање у култури у Србији и на овим просторима? Можете ли да повучете неке паралеле са Вашим искуствима из Русије?

БИКОВИЋ: Сада се тешко поредимо зато што су они највећа земља на свету и имају неупоредиво већу продукцију. Код њих један скуп филм има већи буџет него цела наша кинематографија, тако да то не може да се пореди, али, ето, мислим да смо овде добили једну лекцију како се негује историјско наслеђе кроз кинематографију, и надам се да ћемо ту лекцију умети да применимо. Добро је што су код нас почеле да се снимају филмске приче с националном темом. То нам је неопходно. Имали смо велику празнину. Та празнина се полако попуњава и надам се да ће та тенденција да се настави.

ГЛАС: Шта српски народ држи и шта највише може да га одржи на окупу?

БИКОВИЋ: Култура. Култура одражава снагу духа. Заправо — духовност кроз културу. Ми смо под ударом, не само политичким, војним, него и културолошким, где су нас на крају убедили да бити поносан на своју историју и на то шта си није добро, да тога треба да се стидимо, да се тога одрекнемо ако желимо неку бољу будућност. То је једна обмана у коју човек не би смео да упадне. Треба да негујемо своју прошлост и да се мирољубиво инсистира на ономе што смо ми и да се гради ентитет кроз културу, смело и слободно.

ГЛАС: Да ли су овим филмом наши глумци отворили себи врата у Русији, или можда негдје на западу?

БИКОВИЋ: Јесу. Овај филм је свакако једна платформа где су могли да се искажу наши глумци. Могли су да искажу свој таленат који је заиста раскошан, јер ми имамо одличну школу глуме и талентоване глумце. Мислим да ће та тенденција да се настави и да треба да изађемо ван граница наше земље са својом кинематографијом и са својим талентима.

Наредни пројекти

ГЛАС: Који је Ваш сљедећи пројекат у Русији, а који код нас? На чему тренутно радите?

БИКОВИЋ: Очекује ме неколико премијера ове године у Русији као и снимање наставка “Јужног ветра”, а затим још један филм у српско-руској копродукцији. Усмерио сам своје напоре на промоцију Србије и српске културе ван њених граница. Кад кажем да промовишем културу Србије, ту мислим и на културу Републике Српске.