Градња крака гасовода “Турски ток” ка Српској могућа већ идуће године

Бањалука, Москва — Изградња крака гасовода “Турски ток” у Републици Српској могла би почети половином идуће године, а све ће у великој мјери зависити од тога како се ствари, у оквиру тог пројекта, буду одвијале на бугарском тлу, потврдио је “Гласу Српске” шеф Представништва Српске у Русији Душко Перовић.

Гасовод, односно крак руског гасовода требало да иде из Србије, односно од Бијељине до Бањалуке и Приједора те да прати трасу будућег аутопута, а да ће и Српска бити дио великог пројекта још једном је потврђено на састанку њених представника са челницима руске компаније “Гаспром”, одржаном прије неколико дана.

Перовић је подсјетио да је Бугарска прије неколико дана са компанијом из Саудијске Арабије потписала уговор о испоруци опреме те инвестиционом пројектовању, изградњи транспортне инфраструктуре за гас од границе са Турском до границе са Србијом.

— Пошто све зависи од бугарског дијела, на састанку са руским партнерима је речено да је, што се њих тиче, све спремно, као и код нас, тако да само треба да видимо којим темпом ће ићи градња у Бугарској. Чим то крене, креће и, како је речено, пројектовање за нас. Била је код нас и компанија која ће радити бизнис план, тако да и они прикупљају информације. Посао, углавном, иде, а ако буде све било како је предвиђено, могли бисмо већ на љето да кренемо да копамо — истакао је Перовић за “Глас”.

Србија, подсјетио је, већ гради свој дио, а Српска има готово усаглашену трасу која ће пратити будући аутопут од Бијељине према Бањалуци.

— Зна се отприлике траса којом ће се ићи из Србије према граници. Ријеч је о неких 140 километара, тако да ни ту нема непознаница — рекао је Перовић и додао да имају сталну комуникацију са руским “Гаспромом”, која ће бити настављена.

Прича о гасификацији Републике Српске траје неколико година, када је био актуелан пројекат “Јужни ток”. Основано је и предузеће “Гас-Рес”, а план гасификације Српске направљен је када је био актуелан “Јужни ток”, који је обустављен након што је ЕУ извршила притисак, послије чега се Русија окренула партнерству са Турском.

Вршилац дужности директора предузећа “Гас-Рес” Љубо Гламочић рекао је да је то предузеће носилац реализације пројекта изградње магистралног гасовода у сјеверном дијелу Српске у оквиру пројекта “Турски ток”. Истакао је да се у претходном периоду радило на изради и усвајању неопходних докумената просторног уређења. Урађено је идејно рјешење крака, које планирану трасу гасовода највећим дијелом обједињује у инфраструктурни коридор са планираним аутопутем од границе са Србијом преко Бијељине до Бањалуке и Новог Града. У августу је, подсјетио је, усвојен просторни план Бијељине, у којем су укључене и нове трасе гасовода и аутопута.

— Одлуком Народне скупштине израде плана парцелације трасе гасовода и аутопута на дионицама граница Србије — Брчко и Брчко — Вукосавље обједињене су и тренутно су у фази јавног увида. Након завршетка процедура у новембру ове године предвиђено је да приједлог дође пред посланике, а након усвајања приступиће се пројектовању, експропријацији и изградњи — рекао је Гламочић.

“Гас-Рес” у међувремену, како је рекао, сарађује са партнерима у Србији и Русији у изналажењу најоптималнијих рјешења прикључења крака на главни гасовод “Турског тока” у Србији.

— Процедуре изградње гасовода у Србији се већ спроводе, а отклоњене су препреке за наставак изградње дијела тог гасовода у Бугарској, тако да тренутно нема потешкоћа и застоја у реализацији овог пројекта — закључио је Гламочић. Гасификација је потврђена и у јуну у Русији током састанка највиших званичника РС са предсједником Управног одбора “Гаспрома” Алексејем Милером у Санкт Петербургу.

Електране

“Гаспром” би требало да обезбиједи 300 милиона евра за израду гасовода са станицама које треба да појачају притисак и омогуће квалитетну испоруку гаса. Договорена је, како је раније речено, градња гасних електрана у Бањалуци и Приједору, како је било предвиђено и у пројекту “Јужног тока”, а стручњаци поручују да би гасификација требало да донесе огромне предности привреди, међу којима су развој, јефтинији енергент, више домаћих и страних инвестиција и енергетска сигурност.